Odgovore na pitanja ljubazno su pripremile Jasmina Bogdanović, Jana Aleksić i Mina Aleksić.
Prije svega, hvala Vam što ste odvojili svoje vrijeme za učešće u ovom intervjuu, ispred i u ime udruženja PROSTOR.
SR: Kako biste definisali misiju i viziju Vašeg udruženja?
PROSTOR: Udruženje PROSTOR od 2009. godine pruža korisnicima i korisnicama psihijatrijskih usluga psihosocijalnu podršku u zajednici. Misija našeg udruženja je poboljšanje kvaliteta života i smanjivanje socijalne isključenosti korisnika i korisnica psihijatrijskih usluga kroz različite aktivnosti, kao što su art terapija, psihosocijalna podrška, edukativne aktivnosti i ekonomsko osnaživanje. Vizija našeg Udruženja je bolji položaj korisnika psihijatrijskih usluga, kao i drugačija svest građana i smanjena stigma prema osobama koje koriste psihijatrijske usluge.
SR: Koliko udruženje PROSTOR ima članova? Koliko često se članovi sastaju?
PROSTOR: Trenutno, Udruženje broji oko 20 korisnika i korisnica. Neki od njih dolaze redovno na većinu aktivnosti, dok neki dolaze sporadično. Moramo da napomenemo da su pandemija i mere zaštite od virusa uticale na to da mnogi korisnici ostaju u svojim domovima, što je umnogome redukovalo broj učesnika naših aktivnosti. Nadamo se da će se postepenim smanjenjem mera zaštite povećati i broj naših korisnika. Kada govorimo o članovima i članicama Udruženja, naš tim broji oko aktivnih 10 članova i članica koji vode aktivnosti. Osnivačice Udruženja su slikarka i art terapeutkinja Mina Aleksić i umetnica/ likovna pedagoškinja Marija Kućan. Osim njih, u našem timu je i nekoliko psihologa i psihijatara, socijalna radnica, PR menadžerka, profesorka književnosti i još nekoliko saradnika.
SR: Možete li mi reći nešto više o projektima, programima i inicijativama u kojima je učestvovalo Vaše udruženje? Takođe, sa kim ste do sada ostvarili dobru i plodonosnu saradnju?
PROSTOR: Jedan od aktuelnih projekata je IMPULSE (”Implementacija efikasne i isplative intervencije za pacijente sa psihotičnim poremećajima u zemljama sa niskim i srednjim primanjima u Jugoistočnoj Evropi”). To je trogodišnji projekat koji finansira Evropska komisija u okviru inicijative Horizon 2020, a sa ciljem da se olakša razvoj DIALOG+, psihosocijalne intervencije zasnovane na tehnologiji, u pet zemalja jugoistočne Evrope: Bosni i Hercegovini, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Cilj IMPULSE-a je da aktivno uključi pacijente i negovateljske grupe u projekat, da podrži rad postojećih organizacija pacijenata i olakša osnivanje novih organizacija.
U okviru programa Erasmus+ Evropske komisije, PROSTOR u saradnji sa ostalim članicama Hearing Voices Mreže Zapadnog Balkana i sa partnerskom organizacijom iz Holandije – Met Ggz sprovodi dvogodišnji projekat ”Prakse mentalnog zdravlja u zajednici u bivšoj Jugoslaviji”, koji za cilj ima unapređenje postojećih usluga mentalnog zdravlja u regionu kroz aktivnosti edukacije, razmene iskustva i dobrih praksi, kao i podizanje svesti javnosti.
Još jedan od projekata je lokalni projekat usmeren na javno zagovaranje za primenu zakona iz oblasti mentalnog zdravlja i obezbeđivanje veće podrške razvoju usluga u zajednici. Projekat je podržan kroz program Švajcarske vlade: ACT – Zajedno za aktivno građansko društvo, koji sprovode švajcarska nevladina organizacija HELVETAS Swiss Intercooperation i Udruženje građana za demokratiju i građansko obrazovanje Građanske inicijative, a podrazumeva otvaranje Kreativnog PROSTORa za mentalno zdravlje. Sve naše aktivnosti, koje su do sada realizovane u Mesnoj zajednici Ćirilo i Metodije, kao i u prostorijama partnerskog korisničkog udruženja Videa, od novembra 2020. se odvijaju u Kreativnom prostoru za mentalno zdravlje.
Kampanja udruženja PROSTOR koja za cilj ima podizanje svesti javnosti na temu mentalnog zdravlja ”Da li ste vi normalni?” je aktuelna od 2015. godine i to je nešto na šta smo takođe posebno ponosni. Trenutno je u toku druga faza ove kampanje, pod nazivom „Da li ste vi normalni?_Vol.2“. Ona obuhvata online aktivnosti (kampanja na društvenim mrežama, Zoom- debate i slično), istoimenu radio emisiju koju uređuju i vode naši korisnici uz podršku članova udruženja, kao i javne događaje- izložbe, koncerte, umetničke radionice.
Pored navedenog, aktuelan je i projekat ”Zajedno do zajednice”, podržan od strane Caritasa i Građanskih inicijativa u okviru programa Societies 2, Evropske komisije, čiji je glavni cilj poboljšanje kvaliteta života korisnika psihijatrijskih usluga kroz obezbeđivanje kvalitetnog i strukturisanog programa psiho-socijalne podrške u zajednici. Ovaj projekat obuhvata istraživanje o uticaju programa psiho-socijalne podrške na poboljšanje kvaliteta života korisnika (u saradnji sa Institutom za mentalno zdravlje u Beogradu), obuku za definisanje usluge socijalne zaštite radi budućeg licenciranja, kao i sufinansiranje programa Kreativnog PROSTORa za mentalno zdravlje.
PROSTOR već dugi niz godina sarađuje sa svim psihijatrijskim institucijama, OCD koje se bave mentalnim zdravljem i ljudskim pravima, lokalnom samoupravom, posebno opštinama Zvezdara, Stari Grad i Vračar, Filozofskim fakultetom, odsek za Psihologiju, umetničkim organizacijama, kulturnim centrima, profesionalcima iz relevantnih oblasti.
SR: Molim Vas da pobrojite glavne aktivnosti udruženja PROSTOR.
PROSTOR: Program čine četiri programske celine:
- Edukativni-okupacioni program:
Obuhvata aktivnosti koje za cilj imaju osnaživanje korisnika kroz razvoj različitih praktičnih životnih i socijalnih veština, sticanje novih znanja, razvoj samopuzdanja, osećaja pripadnosti i postignuća, kreativnosti. Sve aktivnosti se organizuju u grupnoj formi. Sve aktivnosti organizuju se dva puta mesečno, u trajanju od 60 do 120 minuta, zavisno od vrste aktivnosti. Optimalan broj učesnika je 5, dok je maksimalan broj učesnika 12 za svaku aktivnost. Sve aktivnosti su otvorenog tipa. Kvalifikacije za voditelja aktivnosti u okviru ove programske celine nisu unapred definisane, već se definišu zavisno od tipa aktivnosti i spram toga potrebnih kvalifikacija i veština. Neophodno je da osoba koja vodi ovaj deo programskih aktivnosti prođe obuku za rad sa ugroženim grupa, pre svega psihijatrijskim korisnicima. Dodatno, neophodno je da voditelj aktivnosti jednom mesečno ima superviziju/konsultaciju sa supervizorom PROSTOR-a kao i da vodi redovno evidenciju o sprovedenim aktivnostima.
U ovu programsku celinu spadaju:
- Umetničke radionice koje vodi profesionalna umetnica,
- Časovi engleskog jezika koje vodi student/osoba sa završenim fakultetom za neku od pomagačkih profesija (psihologija, socijalni rad, i dr.),
- Časovi kompjutera koje vodi student/osoba sa završenim fakultetom za neku od pomagačkih profesija (psihologija, socijalni rad, i dr.) i
- Diskusiona grupa koju vodi student/osoba sa završenim fakultetom za neku od pomagačkih profesija (psihologija, socijalni rad, i dr.).
- Psihosocijalno-psihoterapijski program:
Obuhvata aktivnosti koje za cilj imaju osnaživanje korisnika kroz razvoj njihovih unutrašnjih kapaciteta i kapaciteta za komunikaciju za spoljašnjom sredinom (i to putem prepoznavanja i izražavanja sopstvenih misli i osećanja, razvijanjem adaptivnih mehanizama prevazilaženja stresova i životnih izazova, razvijanja veština slušanja i komunikacije sa drugim članovima, sticanja osećaja sigurnosti i poverenja). Sve aktivnosti se organizuju u grupnoj formi, a postoji mogućnost individualne konsultacije po potrebi. Sve aktivnosti organizuju se dva puta mesečno, u trajanju od 60 do 120 minuta, zavisno od vrste aktivnosti. Optimalan broj učesnika je pet, dok je maksimalan broj učesnika 12 za svaku aktivnost. Ove aktivnosti su polu-otvorenog tipa što znači da je pre uključivanja u aktivnost potrebna konsultacija sa voditeljem i saglasnost grupe za prijem novog člana. Kvalifikacije za voditelja aktivnosti u okviru ove programske celine su jasno definisane, i podrazumevaju da osobe imaju odgovarajuću obrazovnu pozadinu i da imaju iskustva u radu sa populacijom korisnika psihijatrijskih usluga (to jest art terapiju može da vodi osoba koja je završila obuku za art terapeuta; grupnu terapiju može da vodi sertifikovani psihoteraput koji je po obrazovanju psihijatar ili psiholog). Neophodno je da osoba koja vodi ovaj deo programskih aktivnosti ima iskustva u radu sa psihijatrijskim korisnicima. Dodatno, neophodno je da voditelj aktivnosti jednom mesečno ima superviziju/konsultaciju sa supervizorom PROSTOR-a kao i da vodi redovno evidenciju o sprovedenim aktivnostima.
U ovu programsku celinu spadaju:
- Art terapija koju vodi art terapeutkinja i
- Grupna psihoterapija koju vodi psihijatar/psiholog i psihoterapeut.
- Program vršnjačke podrške:
Obuhvata aktivnosti koje za cilj imaju osnaživanje korisnika kroz razvoj mreže podrške koja podrazumeva povezivanje sa ljudima koji imaju slična iskustva, razmenu tih iskustava, učenje iz tuđeg iskustva, deljenje sopstvenih načina prevazilaženja teškoća, povezivanje sa drugima, sticanje osećaja pripadnosti i zajedništva. Sve aktivnosti se organizuju u grupnoj formi. Sve aktivnosti organizuju se dva puta mesečno, u trajanju od 60 do 120 minuta, zavisno od vrste aktivnosti. Optimalan broj učesnika je 5, dok je maksimalan broj učesnika 12 za svaku aktivnost. Ove aktivnosti su polu-otvorenog tipa što znači da je pre uključivanja u aktivnost potrebna konsultacija sa voditeljem i saglasnost grupe za prijem novog člana. Kvalifikacije za voditelja aktivnosti u okviru ove programske celine podrazumevaju da je to osoba sa iskustvom koja je prošla kroz obuka za vođenje grupa vršnjačke podrške i osoba sa završenim fakultetom za neku od pomagačkih profesija (psihologija, socijalni rad, i dr.) koja je takođe prošla obuku za vođenje grupa vršnjačke podrške. Profesionalac koji je jedan od voditelja grupe podrške, nije u ulozi profesionalca već u ulozi facilitatora grupe zajedno sa drugim voditeljem koji ima iskustvo korišćenja psihijatrijskih usluga. Dodatno, neophodno je da voditelj aktivnosti jednom mesečno ima superviziju/ konsultaciju sa supervizorom PROSTOR-a kao i da vodi redovno evidenciju o sprovedenim aktivnostima.
U ovu programsku celinu spadaju vršnjačka grupa podrške koju vodi korisni psihijatrijsih usluga i psiholog koji su završili obuku za vođenje vršnjačkih grupa podrške.
- Program ekonomskog i socijalnog osnaživanja:
Obuhvata aktivnosti koje za cilj imaju osnaživanje korisnika kroz upoznavanje sa sopstvenim pravima i načinima da ta prava realizuju, sticanjem veština izražavanja i predstavljanja svog položaja i potreba, i podizanja svesti šire družvene zajednice o položaju psihijatrijskih korisnika u cilju unapređenja tog položaja, sticanja veština plasiranja sebe na tržište rada i ostvarivanje zarade na osnovu sopstvenih mogućnosti i talenata. Sve aktivnosti se organizuju u grupnoj formi, izuzev savetovanja sa socijalnim radnikom koji se organizuje u individualnoj formi. Sve aktivnosti organizuju se dva puta mesečno, u trajanju od 60 do 120 minuta, zavisno od vrste aktivnosti. Optimalan broj učesnika je pet, dok je maksimalan broj učesnika 12 za svaku aktivnost. Sve aktivnosti su otvorenog tipa. Kvalifikacije za voditelja aktivnosti u okviru ove programske celine nisu unapred definisane, već se definišu zavisno od tipa aktivnosti i spram toga potrebnih kvalifikacija i veština. U slučaju postojećih aktivnosti savetovanje sa socijalnim radnikom sprovodi socijalni radnik, radionice radio emisije sproovdi profesor srpskog jezika i književnosti, dok prodajne izložbe organizuje voditelj umetnički radionica u saradnji sa korisnicima. Neophodno je da osoba koja vodi ovaj deo programskih aktivnosti prođe obuku za rad korisnicima psihijatrijskih usluga ili ima iskustva u radu sa ovom populacijom. Dodatno, neophodno je da voditelj aktivnosti jednom mesečno ima superviziju/konsultaciju sa supervizorom PROSTOR-a kao i da vodi redovno evidenciju o sprovedenim aktivnostima.
U ovu programsku celinu spadaju:
- Radionice snimanja radio emisije koju vodi profesorka srpskog jezika i književnosti,
- Savetovanje sa socijalnim radnikom koju vodi socijalna radnica i
- Prodajne izložbe umetničkih radova.
SR: Sa kakvim ste se problemima, poteškoćama i preprekama susretali tokom rada Udruženja? Da li ste bar neke od njih uspijevali prevazići? Ako da, na koji način? Ova informacija bila bi korisna i drugim sličnim udruženjima, koja mogu naići na slične prepreke i poteškoće.
PROSTOR: Put od početka stvaranja Udruženja do danas, kada imamo čitav niz aktivnosti koje se redovno sprovode, nije bio lak. Jedan od najčešćih problema je održivost Udruženja i obezbeđivanje finasija za naše aktivnosti. Udruženje se finansira preko projekata, ali taj novac nije uvek dovoljan. Problem koji je nama bio goruća tema u proteklom periodu je prostor u kojem bi se okupljali i organizovali naše aktivnosti. Napokon, PROSTOR je dobio svoj prostor u okviru projekta koji smo pomenuli, i nadamo se da ćemo biti u mogućnosti da obezbedimo njegovu dugoročnu održivost. Pored toga, volonteri i stručnjaci koji bi možda neke aktivnosti obavljali volonterski su neophodni kako bi sve funkcionisalo, a nemamo uvek sredstava za sve. Najvažnije je da smo se uvek trudili da naši korisnici ne osete teškoće kroz koje smo prolazili.
Pored toga, i pored ostvarene saradnje sa lokalnom samoupravom i psihijatrijskim ustanovama, kao i primarnom zdravstvenom zaštitom, još uvek nije uspostavljen održiv mehanizam koji bi omogućio prevenciju, adekvatno upućivanje korisnika na aktivnosti u zajednici, ali i praćenje korisnika i obezbeđivanje što kvalitetnijih uslova za oporavak. Za ovo je neophodno poverenje između zaposlenih u sistemu mentalnog zdravlja, predstavnika lokalne samouprave i OCD, kao i dobra volja i spremnost za ažurnost u komunikaciji i zajedničke napore za pružanje podrške uu oporavku korisnika. Uslovi za ovaj vid saradnje se polako stvaraju pa se nadamo da će i ova prepreka uskoro biti prevaziđena.
SR: Kako se osoba sa dijagnozom nekog mentalnog poremećaja, odnosno korisnik/ca službi mentalnog zdravlja, može učlaniti u Vaše udruženje, tj. doći do Vas?
PROSTOR: Korisnik se PROSTOR-u može obratiti preko sajta, broja telefona koji je dostupan na promotivnom materijalu ili lično nekom od naših članova. U procesu smo uspostavljanja mehanizma za adekvatan prijem novih korisnika koji će obuhvatati inicijalni razgovor sa predsednicom, psihijatricom, psihološkinjom ili socijalnom radnicom udruženja kako bismo utvrdili da li možemo adekvatno da odgovorimo na potrebe. Nakon toga, korisnik dobija raspored aktivnosti u kojima je zainteresovan da učestvuje.
SR: Koji profili korisnika službi za mentalno zdravlje su najzastupljeniji u Vašem udruženju (osobe sa dijagnozom iz područja anksioznih/neurotskih poremećaja, osobe sa dijagnozom iz psihotičnog spektra poremećaja…)?
PROSTOR: Kod nas su najzastupljeniji korisnici sa dijagnozom iz psihotičnog spektra poremećaja, što ne znači da osobe sa nekom drugačijom dijagnozom nisu dobrodošle. Naglasili bimo da postoji i Udruženje iz Beograda ”Herc” koje uglavnom sprovodi aktivnosti sa korisnicima sa dijagnozom iz anksiozno-neurotskog spektra, te zato njih obično upućujemo na to udruženje, ukoliko je to u najboljem interesu korisnika.
SR: Da li praktikujete angažovanje volontera? Ako da, da li je riječ o srednjoškolcima, studentima fakulteta poput psihologije i socijalnog rada ili nekog drugog obrazovnog profila volontera?
PROSTOR: Angažovanje volontera je jedna od bitnih stavki našeg Udurženja. Svakako najbroniji su studenti psihologije i socijlanog rada, ali smo radi da primimo osobe bilo kog profila, ukoliko su motivisane da učestvuju u našem radu. Potrebno je da razumeju korisnike psihijatrijskih usluga i da su voljni da naprave neku promenu u našoj zajednici.
SR: Da li imate neke planove u pogledu budućih aktivnosti Udruženja? Ako imate, molim Vas da ih ukratko opišete.
PROSTOR: Želimo da sve svoje aktivnosti unapredimo i učinimo dostupnim što većem broju korisnika, da uključimo što veći broj volontera i podignemo nivo usluge u zajednici. Naravno, naš tim vredno radi na smišljanju neki novih aktivnosti koji bi našim korisnicma pomogli u integraciji i ostvarenju boljeg kvaliteta života.
Hvala Vam na izuzetno sadržajnim, informativnim i korisnim odgovorima. Udruženjima korisnika/ca koja tek treba da se osnuju ili su u početnoj/osnivačkoj fazi zaista ste pružili mnogo konkretnog materijala čiji ih sadržaj u njihovom radu može usmjeriti na mnoštvo svrsishodnih, društveno-korisnih aktivnosti.
Razgovarao: Selman Repišti
Podgorica – Beograd, 15. 6. 2021. g.