5 thoughts on “Postavite svoja pitanja psihologu”

    1. Hvala na komentaru. Naravno da iza ovoga stoje određena imena (magistri psihologije koji su završili dodatne edukacije i radionice vezane za savjetovanje i psihoterapiju). Međutim, kontakt-informacije i imena bismo dali u slučaju da se neko odluči na individualno savjetovanje, koje se plaća. Ovako, ovo je izraz naše dobre volje i bilo bi nam zaista zadovoljstvo da pomognemo koliko možemo.

  1. Poštovani psiholozi, ja mislim da imam problem sa poremećajem ishrane. Naime, pre nekog vremena ja sam smršao(pre toga sam bio strašno debeo) i nakon što sam smršao osećao sam se dobro u svojoj koži. Međutim, onda sam od svog oca dobio komentar kako sam ja mnogo mršav i kako treba više da jedem. Naravno, ja sam ga tad izgrdio i nadao se da to više neće reći. Međutim, nakon nekog vremena, opet sam dobio isti komentar, na koji sam ga ja takođe “ispreskakao”. Ali, ni tu nije bio kraj. To mi je rekao još jednom i mislim da me je taj treći put slomio ili najblaže rećeno ozbiljno uzdrmao.
    Ništa od toga ne bi bilo problem da ja sad to stvarno nisam uobrazio. Ja sam u međuvremenu dobio na težini i sad imam višak kilograma/debeo sam, ali mi njegov komentar još uvek stoji u glavi i osećam se mršavo. Plašim se poremećaja ishrane, bulimije, anoreksije, gojaznosti, opsesivno-kompulsivnog prejedanja i sličnih stvari.
    Upomoć!

    1. Poštovani Jovane,

      Mi muškarci u principu tražimo odobravanje od strane oca, bilo da to želimo svjesno ili nesvjesno. Međutim, često ga ne dobijamo, jer su naši očevi odrastali u vremenu kada su morali biti ćvrsti, ”kaliti” se za svoju mušku ulogu, a ni oni većinom nisu nailazili na razumijevanje od strane njihovog oca. Tako da me Vaše iskustvo uopšte ne čudi. Naime, saosjećam sa Vama i Vašim odnosom prema svojem tjelesnom selfu (ovo je slika o sebi, u fizičkom smislu).
      Naravno da se pitate kako možete sebi pomoći i pohvalno je da između redova čitam da želite raditi na sebi. Zato imate nekoliko opcija:
      a) Tražiti podršku i ohrabrenje od drugih muških uzora (recimo u široj porodici, te starijih prijatelja i slično).
      b) Tražiti podršku svoje partnerke.
      c) Raditi na svom samopoštovanju, tj. cijenjenju i ljubavi prema sebi. Zapamtite, Vi možete sebi biti najveća podrška. Vaša podrša sebi treba biti ono što ćete najviše vrednovati.
      d) Nemojte očajavati. Mišljenje Vašeg oca i neopreznost/grubost u izricanju istog je samo jedno mišljenje i procjena. Dakle, sigurno ima mnogo ljudi koji bi Vas podržali, bez obzira da li ste mršavi ili nešto krupniji.
      e) Nema potrebe da se plašite poremećaja u ishrani. Vaš tempo ishrane i količina hrane koju unosite je Vaša stvar i Vi imate kontrolu nad njom. Zato, pokušavajte normalno održavati svoju težinu, bez nekih prejedanja i bez pretjeranih restrikcija. Najbitniji je kvalitet hrane, povremene vježbe (ili trening), ali bez nekog moranja, tjeranja, uskraćivanja ili velikog napora.

      Dakle, budite u tome ono što jeste i dajte značaj svojim vrijednostima, procjenama i stavovima o ishrani. Vi držite kormilo svoga života, a kada to osvijestite onda ćete biti samopouzdaniji, optimističniji, bez pomenutih strahova i bojazni. Drugim riječima, zrela ličnost se gradi, na njoj se radi i Vi to možete postati. A onda će se ostale stvari same posložiti.

      Hvala Vam još jednom na Vašoj ćivotnoj priči, pitanju i traženju pomoći.

      Veliki pozdrav,
      Selman Repišti

    2. I, još nešto. Mišljenje koje je uvriježeno u našem narodu jeste da muškarac treba biti snažan, visok, masivan (na neki način debeo). To se pogrešno tumači kao indikator njegovog fizičkog zdravlja, mišićne snage i izdržljivosti. Za ovo pogrešno uvjerenje kriva je evolucija, jer je nekada davno bilo bitno da imamo tzv. depoe masnih naslaga, u slučaju da ostanemo zimi bez hrane. Dakle, debljina je bila pitanje preživljavanja. Tradicionalne porodice će njegovati ovaj mit o debljini.

      Međutim, rezultati istraživanja nam pružaju sasvim drugačiju sliku: pravilna ishrana i održavanje kondicije kod muškaraca garancija su njihovog dobrog fizičkog zdravlja, plodnosti i izdržljivosti. Dakle, bitan je kvalitet ishrane, a ne kvantitet unesene hrane.

      Još jedan pozdrav,
      S. R.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *